LJUBAVNA PRIČA O VRTU RUŽA
U jednom gradu je živela devojka čija je ljepota bila legendarna. Odbila je mnoge prinčeve, plemiće, bogate, zgodne mladiće iz dalekih zemalja koji su željeli da je ožene. On je nije zasluzio. Mladić koji je zaljubljen u nju i živi u istom gradu takođe je želeo ovu devojku.
Ali devojci se to nije dopalo. Mladić je jednog dana napustio grad. Zaljubio se u neku drugu, oženio se, dobio djecu, započeo novi život.
Nakon dugo vremena, njegov put je pao u prelijepi, neobični gradić u kojem je živio. Pomislio je na djevojku u koju se jednom zaljubio i pitao se šta joj se dogodilo.
Poznati starac pokazao je na kuću sa prelijepim velikim ružičnjakom i rekao da se devojka udaje.
Htjeo je da vidi za koga se udala prelijepa djevojka kojoj se niko nije sviđao. Vidjeo je njenog muža kako izlazi iz kuće. Djevojčin muž je bio debeo, ćelav, ružan i bezobrazan čovjek. Takođe, nije bio bogat. Pitajući se kako se udaje takvom osobom, muškarac je pokucao na vrata kuće nakon što je djevojčin muž otišao. Kada je djevojka otvorila vrata, prepoznala je čovjeka. Čovjek upita:
– Rekli ste da vam se niko od nas ne sviđa, odbili ste mnoga svoja bogatstva , kako ste se udali za takvu osobu?
Devojka mu je rekla:
– Daću ti odgovor, ali prvo ćeš ubrati najlepšu ružu u mom ružičnjaku i donijeti je, ali moj jedini uslov je da se ne okrećeš dok šetaš baštom.
Čovjek je rekao ok i krenuo napred u baštu gde su prelijepe ruže. Prvo je ugledao veoma lijepu žutu ružu. Kada je rekao da je ovo najlepša ruža, nešto kasnije je ugledao još jednu veliku roze ružu. Dok je razmišljao da je to to, kasnije mu je za oko zapeo veličanstveni crveni pupoljak ruže. Nije mogao da se odluči, a kada je rekao da će pronaći najlepši cvet, vidio je da je došao do kraja bašte, a pošto nije mogao da se vrati, morao je da otrgne lošu ružu na kraju iz bašte i odneo je devojci.
Devojka je uzela ružu i rekla mu:
– Vidiš li? Dok uvijek misliš da ćeš naći nešto bolje , život prođe i na kraju moraš da se zadovoljiš najgorim . Stoga prije nego što mladost završi , potrebno je znati vrijednost onoga što imaš i naučiti biti zadovoljan.
Kako život teče , nailazimo na mnoge mogućnosti. Neki od nas znaju vrijednost prilika , dok drugi prolaze ne videći mnogo prilika . Dok prolazimo putem koji zovete život , ne možemo ponovo proći pod istim uslovima. Postajemo toliko fiksirani na jedan cilj da propuštamo druge prilike koje nam se nađu. Jednog dana smo vidjeli da smo se udaljili od svoje ciljne tačke i došli do sasvim druge tačke. Kada se osvrnemo na svoje živote, sve što nam preostaje su mnoge propuštene prilike i naše misli koje rezoniraju sa „ ŽELIM “ koje nas grizu .